Bitumenska hidroizolacija

Bitumenske trake se sastoje iz osnovnog sloja, pretežno poliestarskog filca određene površinske mase, na koji je naneta modifikovana bitumenska masa. Modifikatori bitumena su razni polimeri (termoplastičnih ili termoelastičnih osnova) - APP, SBS, APAO i drugi ili ponekad i kombinacije navedenih materijala. Bitumenske trake za koje je predviđena ugradnja zavarivanjem po pravilu moraju biti debljine 4 ili 5 mm. Bitumenske hidroizolacione trake za zavarivanje su jedine koje je moguće "dimenzionisati". Samim tim treba napomenuti da izbor odgovarajućeg tipa hidroizolacije (koja je jednoslojna ili dvoslojna) zavisi od utvrđenog uticaja vode odnosno vlage u zemljištu.

Što se zahteva normi DIN 18195 tiče, ta dva uticaja (vlaga/voda) se tretiraju prema već spomenutim delovima 4, 5 i 6. Deo 4 definiše uticaj podne vlage i to: vlažna zemlja različitog sastava pri čemu je sadržaj vlage više ili manje stalan i uslovljen kretanjem vode u tlu u neposrednoj blizini objekta. Voda u zemlji oko objekta nikad ne sme da dođe do površine konstrukcije. Deo 5 definiše uticaj procedne vode i to: procedna koja se nalazi u neposrednoj blizini nivoa konstrukcije, ili je dodiruje, na koju je ugrađena hidroizolacija. Deo 6 definiše uticaj vode pod pritiskom i to: hidrostatički pritisak / stajaća voda kao uticaj arteške podzemne vode ili stajaća voda koja je posledica doticanja vode uz i pod objekat usled postojanja lebdeće podzemne vode koja je "presečena" delovima objekta pa ne može prirodno da otekne u vodonosni sloj.

U pogledu bitumenske hidroizolacije - bitumenskim (polimernim) trakama za zavarivanje - skraćeni opis upotrebe bi bio sledeći: Deo 4: tehnički manje zahtevne trake za zavarivanje sa isključivo jednoslojnom ugradnjom - obavezno na podložnom betonu na kojeg se zavaruju tačkasto na prethodno nanet hladni bitumenski premaz. Na zidove hidroizolacija može da se zavari tačkasto. Deo 5: tehnički zahtevnije trake za zavarivanje sa isključivo jednoslojnom ugradnjom obavezno na podložnom betonu na kojeg se zavaruju tačkasto na prethodno naneseni hladni bitumenski premaz. Na zidove se hidroizolacija zavaruje 100%. Deo 6: tehnički najzahtevnije trake sa ugradnjom u najmanje dva sloja - obavezno na podložnom betonu. Na armiranobetonske zidove objekta se hidroizolacija u oba sloja zavaruje 100%.

Za mehaničku zaštitu bitumenskih hidroizolacija (bez obzira na područje primene) važe sledeći uslovi:

Horizontalne konstrukcije (pod na tlu)

Ukoliko se radi o podovima na tlu bez termoizolacije, na hidroizolaciju se prvo ugrađuje razdvojni sloj od takozvane građevinske polietilenske folije 0,2 mm (parna brana), a na njega zaštitni beton debljine od najmanje 5 cm (C8/10).

Ukoliko podovi imaju termoizolaciju, mehaničku zaštitu čini projektovani sloj toplotne izolacije, a to je najčešće ekstrudirani polistiren (u nastavku: XPS).

Vertikalne konstrukcije (podrumski zidovi)

Ukoliko se radi o zidu bez termoizolacije, moguća je zaštita obziđivanjem, iako se takav sistem u praksi uveliko napušta. Za mehaničku zaštitu se koriste ploče XPS u debljini od najmanje 3 cm koje se lepe na hidroizolaciju nekim od poznatih postupaka.

U slučaju zida koji ima termoizolaciju postupak je isti samo su ploče deblje, a potrebna debljina termoizolacije se definiše projektom.

Uticaj vode odnosno vlage uslovljava izbor bitumenske emulzije za hidroizolaciju, debljinu njenog nanosa (broj slojeva) i potrebu za ojačanjem (najčešće mrežicom od staklenih vlakana). Već pripremljene bitumenske emulzije nanose se na podlogu hladnim postupkom.