Polimercementna hidroizolacija

Voda je vitalan resurs, ali i najveći neprijatelj građevinskim materijalima, pošto kiša, podzemne vode i površinske vode mogu izazvati brzu i veliku štetu u objektima. Rešenje leži u vodoodbijajućim građevinskim materijalima sa zaptivnim osobinama kao što su cementne kaše modifikovane sa disperzibilnim polimerskim praškovima.

Voda, u tečnom obliku ili u vidu pare, je najdestruktivniji od svih vremenskih uslova za objekte izgrađene od materijala kao što su beton, opeka i prirodni kamen. Tehnike hidroizolovanja stoga moraju sačuvati integritet, funkcionalnost i korisnost strukture u celom njenom životnom veku.

Kako bi se eliminisali svi mogući uzorci prodiranja vode, spoljašnji zidovi, krov i podrum zgrade moraju biti u potpunosti pokriveni sa hidroizolacionim materijalima. Sve hidroizolacione mere moraju biti deo celog sistema odbrane od vode i moraju delovati kao jedan sistem kako bi bile efikasne u sprečavanju ulaska vode u objekat.

Ukoliko jedna komponenta sistema propadne ili ne vrši u potpunosti interakciju sa ostalim delovima, može da se pojavi prodor vode. Moguća oštećenja, propadanja i nepotrebne popravke delova objekata mogu biti izbegnute kontrolom podzemnih voda, kišnice i površinskih voda, kao i transporta vlage u obliku vodene pare.

Tradicionalni zaptivni i hidorizolacioni sistemi uključuju bitumenozne materijale, plastične vodootporne folije i metalne trake za unutrašnju i spoljašnju primenu. Pored ovih sistema, proizvodi na bazi reaktivnih smola, disperzija, pasta i cementnih vodootpornih membrana se sada naširoko koriste za zaptivanje i zaštitu spoljašnjih strana objekata i konstrukcija protiv dejstva vode i vlage.

Cementne hidroizolacione membrane se uspešno koriste za zaštitu širokog spektra objekata i konstrukcija izloženih bilo periodičnom ili dugoročnom kvašenju, niskom hidrostatičkom pritisku i, u kombinaciji sa odgovarajućim inženjeringom, čak i visokom hidrostatičnom pritisku. Cementne membrane se koriste za hidorizolaciju vlažnih soba i rezervoara za vodu i, zbog svoje odlične otpornosti na vremenske uslove, takođe i za spoljašnju površinsku zaštitu.

Tipična primena je zaptivanje i hidroizolacije terasa, podrumskih zidova, cisterna, bazena, zidova i podova u vlažnim sobama kao što su toaleti i kupatila. Pored toga, fleksibilne cementne hidroizolacione memrane se često koriste kao zaštitni površinski premaz za konstruktivni beton ili radi zaštite konstrukcije objekata od agresivnih hemikalija.

Prednosti hidroizolacionih membrana na bazi cementa uključuju odličnu otpornost na vodu (čak i ako su izložene trajno), izuzetnu otpornost na vremenske uslove, dobru otpornost na grebanje, dobru nosivost i mnogo veću propusnost vodene pare u odnosu na većinu drugih sistema (samim tim i ne postoji opasnost od pojave plikova kada vodena para prodre kroz hidroizolacionu membranu).

Hidroizolacione kaše na bazi cementa su jednostavne za korišćenje, netoksične, obezbeđuju monolitnu, u potpunosti vezanu, bezšavnu površinu i one lako mogu biti primenjene na podlogama sa kompleksnim površinskim oblicima. Za razliku od drugih hidroizolacionih sistema, cementne hidroizolacione kaše mogu biti primenjene čak i na mokre ili vlažne mineralne površine, a njihove fizičke osobine su manje temperaturno zavisne nego što je slučaj sa hidroizolacionim materijalima na bazi bitumena.

Jednostavne cementne kaše se i dalje koriste za zaštitu od površinskih voda, ali one nisu pogodne za zaptivane protiv vode pod hidrostatičkim pritiskom. Kako bi se popravila loša adhezija, loša vodonepropusnost i ekstermno niska deformabilnost i fleksibilnost, polimer mora da se doda u sistem. Primenom specijalnih aditiva kao što su agensi za zadržavanje vode, sredstva za zgušnjavanje i reološki aditivi, u kombinaciji sa polimerskim vezivom, dobija se odlična obradivost i obezbeđuje se da je vlažno očvršćavanje primenjene kaše nepotrebno.

Kao polimerna veziva, disperzibilni polimerski praškovi su dokazali svoju vrednost. Disperzibilni polimerski praškovi su termoplastični polimeri bez plastifikatora dobijeni prvenstveno iz vinil acetata i etilena. Kada se doda voda, ove raspršivanjem sušene disperzije se „rašire“, zadržavaju sve osobine i funkcije tipične za tečnu polimersku disperziju. Kako se malter suši, fleksibilni polimerni mostovi se formiraju između krhkih mineralnih sastojaka maltera, proizvodeći polimerski film koji deluje kao organsko vezivo. To značajno poboljšava prijanjanje maltera na veliki broj različitih podloga i povećava fleksibilnost sistema. Danas je dostupno nekoliko različitih sistema cementnih hidroizolacionih membrana ili kaša.